„Нико не може одолети опчињености коју ствара фотографија, она је попут магичне кутије.“

​

Оука Лееле

​

Очи Давида Пужадоа су попут очију свитаца. Тамо где упру поглед, осветле и пренесу душу ствари. У овом приказу, Пужадо иде корак напред у начину одавања почасти серији фотографија коју је пре неколико година Мартин Пар реализовао у част плажама. Успоставља се суптилан паралелизам између природног и вештачког, и из овог рада изводи се закључак да, било да је реч о једном или другом месту, суштина људског бића остаје и опстаје, остављајући у другом плану околину. Давид Пужадо је знао како да прикаже овом серијом слика теорију човекове прилагодљивости. Његове очи су одгонетнуле оно што пред многима прође неопажено. Његове очи су порасле и оставиле делић својих зеница у тим морима, у том песку и у тим душама које нам данас открива.

​

Монсе Ордоњез

Менаџер у култури

 

Превела Jelena Jesic

​

“Nadie escapa a la fascinación que produce la fotografía, es como una caja mágica…”

​

Ouka Leele

​

Los ojos de David Pujadó son como los ojos de las luciérnagas. Allá donde se posan, iluminan y traspasan el alma de las cosas. En esta muestra, Pujadó sube un peldaño a modo de guiño-homenaje a la serie que hace unos años, Martin Parr, realizó a las playas. Se establece un paralelismo sutil entre lo natural y lo artificial y de este trabajo se proyecta la conclusión de que ya sea en un lugar u otro, la esencia del ser humano, permanece y perdura dejando en un segundo plano el decorado. David Pujadó, ha sabido plasmar con este conjunto de imágenes la teoría de la adaptabilidad del hombre. Sus ojos han resuelto lo que para muchos pasa sin connotación alguna. Sus ojos han crecido y han dejado algo de sus pupilas en esos mares, esas arenas y en esas almas que hoy nos muestra.

 

Montse Ordóñez

Gestora Cultural